Сала Нишког симфонијског оркестра, 20 сати

Ђузепе Нова – флаутиста

Наступи Ђузепеа Нове су цењени од стране критичара широм света. „Вашингтон поуст“ је назвао његово извођење „шармантним“. Други критичари су коментарисали одобравајуће: „узвишено извођење… и изузетан музички осећај“ (Ил ђорнале); „извођење магичне  виртуозности“ (Gazzetta del Sud); „музичка уметност у својој перфекцији“ (Nice Matin, Француска); „генијални облик дијалога“ (Ниртингер цајтунг, Немачка); „класа за себе“ (Secolo XIX); „просто божанствено…“ (Концерт ривјуз, Британија); „Канино и Нова за узбудљиво вече…“бравура, и пре свега класа, уметници.“ (Monthly Lombardy); „шармантно и елегантно, трудећи се да, као из рога обиља, испразни музичке бисере из своје флауте“ (HubCulture); „Публика је дуго аплаудирала главним извођачима, Максонсу Ларијеу и Ђузепеу Нови…приступили са задивљујућим квалитетом и течном, нежном и одмереном интерпретацијом…“ (Арена ди Верона).

Дипломирао је на конзерваторијуму у Торину и Conservatoire Supérieur у Лиону, где је студирао код славног Максонса Ларијеа. Описан као један од најистакнутијих италијанских флаутиста своје генерације, г. Нова је дебитовао 1982. године као солиста са Симфонијским оркестром РАИ. То је обележило почетак бриљантне каријере која га је довела до наступа у најпрестижнијим дворанама Европе, САД и Азије (Јапан, Таиланд, Кина, Кореја, Сингапур). Наступао је као солиста са многим оркестрима, као што су Прашки виртуози, Ансамбл Токио, Orchestre de Cannes Côte d'Azur, Камерата Бохемика, Оркестар Арена ди Верона, Торинска филхармонија, Камерни оркестар Тибингер, Тајландска филхармонија, Симфонијски оркестар западне Бохемије, Краљевски камерни оркестар Валоније, Оркестар Чезпик, Симфонијски оркестар Астана, Павлодарска филхармонија, Филхармонија северне Чешке, оркестар Петропавловске филхармоније, Филхармонија Сервантес, Филхармонија Пардубице, у престижним салама као што су Сантори хол у Токију, Парк музикe у Риму, Амбасада Италије у Вашингтону, замак Естерхази, Театар Филхармоније у Верони и на фестивалу „Умбрија џез“.

Као један од најтраженијих предавача, држао је мастер-класове широм света. Подучавао је на Академији у Пескари, у Фондацији Академије уметности у Риму, у школи у Салуцу и на Женевском конзерваторијуму. Снимио је бројна издања (многа су доступна на iTunes платформи) са партнерима као што су Максонс Ларије, Бруно Канино, Арнолдо Фоа и Волфганг Шулц. Од 2006. снима за чувену јапанску кућу Камерата Токио. Сада предаје на Конзерваторијуму Вал д'Аосте и Сент Мерис колеџу у Мериленду, САД.

Ђузепе Нова је примио Награду за животно дело у Кјоту, наступао је на самиту Г-20 у Гватемала Ситију, а 2011. је примио Европску награду за уметничке и културне активности у Прагу. Нова свира златну Пауел флауту од 19.5 карата, хитно израђену за њега.


Патрик Дур је један од водећих светских пијаниста из Белгије. Он развија своју креативност кроз вишестраност музичке уметности. Каријеру концертног пијанисте започео је пред крај студија на Краљевском конзерваторијуму у Лијежу (Белгија), његовом родном граду. Победник је разних међународних такмичења, укључујући такмичење „Шимановски“ на којем је освојио прву награду. САД су му већ на почетку каријере постале центар активности. Изабран од стране Леона Флаишера са Конзерваторијума Пибоди у Балтимору, тамо борави и концертира више пута, укључујући и изванредан дебитантски рецитал у Линколн центру у Њујорку.

Он је светски познат солиста, који наступа са бројним оркестрима: Шкотски камерни оркестар, Московски солисти са Јуријем Башметом, Белгијски национални оркестар, оркестри филхармонија у Лијежу, Греноблу, Хонг Конгу, Јерусалиму, Каракасу, Спрингфилдски симфонијски оркестар, Норфолшки симфонијски оркестар, Оркестар „Жорж Енеску“ у Букурешту, Бечка Синфониета, Камерата Лозана са Пјером Aмојалом, Краљевски камерни оркестар Валоније итд. Истовремено, увећава број дискографских издања па његов каталог има преко двадесет ЦД наслова. Редовно је позиван да буде судија водећих међународних такмичења.

Патрик Дур је на челу Гретријевог музеја у Лијежу. Он је познат по својoj посвећености музичкој култури града Лијежа. Добар пример је комплетна клавирска музика Сезара Франка коју је издао на 3 ЦД-а. Може се рећи да је, поред осталог, његова професија и промовисање ремек-дела композитора из Лијежа. Одлуком Комисије за комеморације Валонско-бриселске федерације Белгије, поводом двестоте годишњице смри композитора Андреа Гретрија, Патрик Дур је представио јавности оригинални, необјављени рукопис Гретријеве опере „L’officier de fortunе“, писане 1770. године, али никада извођене. Извршио је студију и адаптацију те опере, те омогућио њено прво извођење у Краљевској опери Лијежа.

Патрик Дур је, такође, талентован  и издаван композитор и писац. Његово музичко стваралаштво чини опус од тридесетак дела (симфонијска дела, клавирска, камерна музика, концерти, кантате, Melodies…). Литерарно дело Патрика Дура „Музика на врховима прстију“, издала је Editions Luc Pire и недавно је преведена на кинески, у част његових турнеја по Азији. Сезона 2016. године га је одвела у Италију, Норвешку, Француску и САД на турнеју са важном одредницом, концертом у Карнеги холу, 16. новембра у Њујорку.


Програм

Гаетано Доницети (1797-1848)
Соната за флауту и клавир у Це-дуру (1819)
Патрик Дур
Балада за флауту и клавир (2017)
(премијерно извођење у Србији; светска премијера одржана 1. октобра на на Алба фестивалу)

Ђузепе Верди (1813-1901)
Фантазија из Риголета

Сезар Франк (1822-1890)
Виолинска соната у А-дуру (транскрипција)
Allegretto ben moderato
Allegro
Ben moderato: Recitativo-Fantasia
Allegretto poco mosso